Zdrava zemlja

Saveti, preporuke, laboratorijske analize,textovi o sastavu zemljista o organskoj i neorganskoj materiji,izvorima elmenata koji su u nedostatku,setva pokrovnih biljaka,zelenisno djubrenje.itd.
Konkretno pitanje:Po analizi hemijskog sastava mleka radjenog u Banatu (kravljeg,ovcijeg,kozjeg)iz 1970 godine (rezultati dostupni na internetu)utvrdjeno je da postoji manjak nekih hemijskih elemenata u sastavu mleka Mn,Zn,B i drugih.Ako se stoka hranila sa hranom sa podrucja Banata onda u toj hrani nema dovoljno tih elemenata koji nedostaju u mleku. Stoka nije mogla da izvuce iz hrane ako ih tamo nema dovoljno.
Dali je stoka koja je hranjena takvom hranom je dala svoj maksimum u mleku i mesu,dali su telad, jarad,jagnjad,prasad...mogla da pravilno se razviju i da daju svoj maximum .
Prema sopstvenom iskustvu dodavanjem 8kg MgO magnezijuma(plus 30 kg N) na 50 ari povecan je prinos lucerke sa 80bala na 220 bala za jedan otkos.

Dali je nako vrsio analize zemljistana druge elemente osim NPK?
Danasnje inostrane analize nam govore da odredjene polj.kulture iz zemljista iznesu i druge elemente osim NPK.
Procenat humusa se stalno smanjuje kako ga povratiti?

Poštovani,

za stočarstvo nisam kompetentan ali na pitanja o analizi zemlje ću Vam rado odgovoriti.

Povećanje prinosa na lucerki koje ste imali je najvećim delom zasluga povoljnog reagovanja lucerke na dodavanje azota, takođe je bilo i dovoljno vode jer je ona neophodna za toliko povećanje prinosa. Bez vode ni jedna mera nema smisla.

Analize na mikroelemente se rade u PSS Zrenjanin, na Institutu za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad kao i na Fakultetu u Zemunu.Svaka PSS radi analize na makroelemente jer su one osnova za stabilne prinose. Kada se preporuka za đubrenje koja ide uz analizu poštuje i kada su povoljni uslovi spoljne sredine ne izostaje i očekivani prinos u najvećem broju slučajeva, međutim ako prinos podbacuje a optimalna je ishrana uz dovoljno vode i zadovoljavajuće zdravstveno stanje, tada se razlog traži u disbalansu mikroelemenata. Ove analize su znatno skuplje od osnovnih analiza i usko specijalizovane su, pa je to razlog zašto se manje rade. Cilj je da se svaka parcela obezbedi sa vlagom i optimalnom ishranom kao i vrhunskim zdravstvenim stanjem useva a kada se to postigne onda se treba preći na mikroelemente.

Iznošenje hranljivih materija prinosom je kako i samo ime kaže, makro i mikro, NPK se meri u kg po toni prinosa, a mikroelementi u gramima. Obično su naša zemljišta dobro obezbeđena sa mikroelementima i kao što sav već rekao, tek ako se pojavi problem, a sve ostalo je u punoj meri zadovoljeno onda se ispituju mikroelementi.

Humus se povećava unošenjem organske materije u zemljište, đubrenjem stajnjakom ili zelenišnim đubrenjem. Ako se poštuje plodored i uz pravilnu agrotehniku uz unošenje stajnjaka humus se neće smanjivati.

Objavio aleksandarp

N (kg) P2O5(kg) K2O (kg) MgO(kg)

Paprika 4,0 3.5 7.0 1.5
Paradajz 3.5 3.0 6.5 1.0
Šargarepa 4.0 2.5 7.0 1.2
Celer 5.0 3.0 6.5 1.2
Cvekla 4.0 2.5 6.0 1.2
Crni luk 4.0 3.5 5.0 1.0
Beli luk 3.5 3.0 5.5 1.0
Krastavac 3.0 2.5 4.0 1.2
Karfiol 6.0 4.0 8.4 2.4
Kupus 4.0 2.7 5.0 0.3
Salata 4.0 3.5 5.2 1.2
Spanać 7.0 6.0 8.0 2.0
Krompir 3.5 2.5 5.4 1.0

Prof.dr Rudolf Kastori

Objavio povrtar

Nije mi cilj nadmudrivanje,vec poboljsanje zdravlja ljudi i ocuvanje najglavnijeg resursa za coveka poljoprivredne zemlje (posle vode. i vazduha )Istrazivanja u svetu ukazuju na sve manju hranljivost namirnica i nedostatak nekih elemenata bitnih za zdravlje ljudi.Odgovornost proizvodjaca hrane, strucnjaka-savetodavaca,proizvodjaca inputa za poljoprivredu,rukovodilaca drzave se svakodnevno povecava zbog nesagledavanja problema i reakcije (drzavnih organa u donosenju propisa o obaveznom dodavanju nekih bitnih elemenata u vestacko djubrivo,odgovornost savetodavaca koji bi to trebalo da pokrenu.)
Poboljsanjem kvaliteta djubriva i dodavanjem elemenata kojih nema dovoljno u zemlji povecava se hranljivost namirnice, zdravstveno stanje biljke i povecava prinos.

Iznosenje nekih elemenata sa 1 tonom prinosa po prof. dr.Kastoriju.

N (kg) P2O5(kg) K2O (kg) MgO(kg)

Paprika 4,0 3.5. 7.0. 1.5
Paradajz. 3.5. 3.0. 6.5 1.0
Šargarepa. 4.0 2.5. 7.0 1.2
Celer 5.0 3.0. 6.5 1.2
Cvekla. 4.0 2.5 6.0. 1.2
Crni luk 4.0 3.5 5.0 1.0
Beli luk 3.5 3.0. 5.5. 1.0
Krastavac 3.0 2.5. 4.0. 1.2
Karfiol 6.0 4.0 8.4. 2.4
Kupus 4.0 2.7 5.0. 0.3
Salata 4.0 3.5 5.2 1.2
Spanać 7.0 6.0. 8.0. 2.0
Krompir. 3.5 2.5. 5.4 1.0

Prof.dr Rudolf Kastori

Objavio povrtar