Skladištenje kukuruza

SKLADIŠTENJE KUKURUZA

 

Proizvodna 2020.godina ostaće upamćena kao veoma dobra za dobar rod kukuruza. Kao i u ostalim područjima, žetva i berba kukuruza 2020.godine u Južnom Banatu ostaće upamćena ne samo po dobrom prinosu već i po izuzetno povoljnim uslovima za žetvu i berbu. Dobar rod nakon žetve ili berbe treba pravilno uskladištiti. Najvažniji zadatak proizvođača je da pravilno uskladište ubrani rod u sopstvenim skladištima ili kod skladištara.

Kao nepisano pravilo kod nas u proizvodnji kukuruza je da je otkupna cena najniža u vreme žetve, a najveću vrednost dostiže znatno kasnije, kada je ponuda robe na tržištu najmanja. Zbog toga se većina proizvođača odlučuje da skladišti svoje proizvode i čeka povoljnije cene.

Čuvanje i kasnija prodaja kukuruza na našim prostorima još uvek je praksa, naročito na gazdinstvima sa malim posedom, jer uskladišteni kukuruz, pored toga što se koristi za ishranu stoke, prestavlja i izvesnu sigurnost poljoprivrednih proizvođača. Iz navedenih razloga proizvođači gubitke tokom skladištenja ne mere, i ako oni često mogu biti značajni. Imajući u vidu da gubici tokom skladištenja nisu mali, potrebno je sve više pažnje posvetiti upravo prijemu kvalitetnog zrna i kontroli zdravstvene ispravnosti kukuruza u skladištu.

 Kao što je poznato, na zdravstvenu ispravnost kukuruza u skladištu veliki uticaj ima preventivna mera i to skladištenje zdravog kukuruza. Da bi sačuvali rod kukuruza zdravim, poljoprivrednici moraju da primene niz mera, počev od pravilne i redovne zaštite tokom vegetacije, posebnu pažnju bi trebalo obratiti na zdravstvenu ispravnost prilikom unosa robe u skladišta, kao i tokom perioda čuvanja.

Važna mera je da pre prijema kukuruza u klipu ili zrnu treba utvrditi kvalitet zrna, pripremiti zrnastu robu i mesta za skladištenje u skladu sa Zakonom o bezbednosti hrane. Zrna treba prečistiti pre stavljanja u ćelije, a ukoliko zrna kukurza imaju sadržaj vode iznad 15% obavezno ih osušiti.

Tokom skladištenja kukurza u klipu treba uvesti i poštovati sistem kontrole zrna. Tokom skladištenja kukuruz održavati na nivou od 14% sadržaja vode u zrnu, a vizuelno plesniv klip odbaciti. Nakon sušenja poželjno je kukuruz ohladiti na 4 Celzijusovih stepeni, stalno kontrolisati vlažnost i temperaturu. Dnevno meriti temperaturu u silo ćelijama, a sadržaj vode i plesni meriti na dve nedelje.

Prisustvo štetočina u skladištima kao redovna pojava, može biti od nedekvatne pripreme skladišta, ili pak one dospevaju unošenjem zajedno sa sa proizvodima, transportnim sredstvima ili iz zaostale robe ili nečistoća u skladištima. Najčešći uzrok njihove pojave su neadekvatne primene  preventivnih mera zaštite.

U skladištima poljoprivrednih proizvođača od skladišnih štetočina najčešće se nalaze žitni, pirinčani ili kukuruzni žižak i žitni moljac.

Žitni, pirinčani i kukuruzni žižak mogu se naći i u savremenim silosima i na tavanima proizvođača a napadaju: kukuruz, pšenicu, pirinač, ječam, ovas, raž, sirak, tritikale, suncokret, pasulj itd. Mogu se hraniti, ali ne i razmnožavati u prekrupi, riži grizu, brašnu. Kukuruzni i žitni žižak su dve najčešće vrste skladišnih štetočina u manjim  skladištima.  Žive i razvijaju se unutar skladišta. Štete se ogledaju u tome što ženka polaže jaja u neoštećeno zrno. Unutar zrna razvija se larva koja se hrani sadržajem zrna i nakon prelaska u oblik lutke javlja se odrastao insekt koji izbuši rupu i izlazi iz zrna. S obzirom da ceo razvojni ciklus provodi u zrnu, nastale štete su velike, a takva zrna gube hranljivu i tržišnu vrednost. Za efikasnu kontrolu zaštitu protiv ovih štetočina treba započeti preventivno.

Potrebno je iz skladišta izneti sve prošlogodišnje zalihe robe i skladištiti ih odvojeno. Nakon toga treba detaljno mehanički  očistiti skladišta, tavane i druga mesta gde se planira skladištenje, a zatim ih dobro oprati vodom i zidove, podove i  vrata skladišta.  Pre unošenja nove robe dobro je obaviti dezinfekciju I dezinsekciju skladišta. Često se dešava da se preventivnim merama ne pristupa adekvatno, onda preostaje poslednji način borbe protiv ovih štetočina koji je i najnepovoljniji, ali na žalost u praksi i najčešći, a to je tretiranje insekticidima kad se štetočine već pojave.

Takođe, značajna štetočina uskladištenog kukuruza je žitni moljac, štetočina prisutna kod proizvođača koji kukuruz suše i skladište u klipu u koševima ili na tavanima. U skladišta se unosi iz njive zaraženim kukuruzom u kome nastavlja svoj razvoj i širenje,  pri čemu se teško uočava jer je slamnato žute boje žita. Na kukuruzu u klipu ženka najčešće polaže jaje na zrnu u blizini klice. Iz jaja se izležu gusenice koje ulaze u zrno i hrane se njegovim sadržajem, ne oštećujući opnu. Pored direktnih šteta koje pravi izgrizanjem sadržine zrna, značajne su i sekundarne štete jer je napadnuti kukuruz zaprljan ekskrementima  i  nije za ishranu ljudi i životinja.Najvažnija mera u zaštiti od žitnog moljca je preventivna mera sprečavanje unošenja štetočine u skladište i tokom čitavog perioda skladištenja potrebno proveravati prisustvo štetočina. Ukoliko se one pojave neophodno je obaviti hemijske tretmane vodeći strogo računa o karenci primenjenog preparata.

Pored ekonomski značajnih štetočina na gubitak uskladištenog kukuruza utiču i gljivične bolesti čiji su produkti delovanja mikotoksini. Mikotoksini (mykes – grč. gljiva, toxikon – grč. otrov) su ekstracelularni metaboliti plesni, koji su toksični ili imaju druge negativne biološke efekte po ljude i životinje. Ta jedinjenja vrlo različitih hemijskih struktura onečišćuju žitarice i druge namirnice posebno u tropskim krajevima, jer viša temperatura i vlažnost pogoduju rastu plesni. Čovek je najčešće izložen mikotoksinima putem hrane, no u nekim slučajevima može doći do njihovog udisanja, prolaska kroz kožu ili parenteralne izloženosti.

            Ove plesni kontaminiraju žitarice pre i posle žetve, prilikom neadekvatnog skladištenja i posledično se mogu naći u hrani za životinje i ljude. Žitarice su najčešće kontaminirane aflatoksinom, deoksini-valenolom (vomitoksin, DON), zearalenonom, fumonizinima i T-2 toksinom (Sokolović, 2005). Mikotoksini mogu da uđu u namirnice putem direktne kontaminacije, uzrokovane razvojem plesni na hrani. Takođe, kontaminacija može biti i indirektna, putem korišćenja kontaminiranih sastojaka pri obradi hrane ili preko konzumacije hrane koja sadrži ostatke mikotoksina (Marriott & Gravani, 2006).

Iako se preradom žitarica u krajnje proizvode vidljiva plesan može ukloniti, većina mikotoksina neće biti promenjena. Mikotoksini su vrlo stabilni. Ne inaktivišu ih uobičajeni postupci proizvodnje i prerade hrane, zbog čega redovno dolazi i do kontaminacije gotovih krmnih smesa. Daljnji postupci skladištenja hrane takođe mogu povoljno delovati na proizvodnju mikotoksina.

Najbolji pristup za uništavanje mikotoksina u hrani je sprečavanje rasta plesni u svim fazama proizvodnje, prikupljanja, transporta, obrade, skladištenja i prodaje. Sprečavanje štete koju čine insekti i mehaničke štete tokom celog procesa od proizvodnje do konzumacije, kao i kontrola vlažnosti, su ključni faktori.

 

Savetodavac Divna Marić