Bolesti jagode

Bolesti jagode

Pegavost lista jagode - izaziva gljivica Mycosphaerella fragariae napada sve delove bokora, a najčešće list. Simptomi bolesti su sitne crveno-ljubičaste pege koje se uočavaju rano u proleće na licu liske. Pege se brzo uvećavaju i spajaju, pa tako nekrotira cela lisna površina, koja postepeno zahvata celu biljku.
Mere borbe su: Zdrav sadni materijal, čisto zemljšte po mogućstvu da je bilo ledina ili strnina, takođe da je prostorno izolovano od drugih proizvodnih zasada. Ukoliko se pojave simptomi, potrebno je svo zaraženo lišće i liščice odstraniti iz zasada i spaliti. 
Zasad oprskati fungicidom npr. Quadris ili Score dva puta u razmaku od deset dana, preporuka je da, obavezno se zasad tretira sa Bakarnim fungicidima posle berbe i dva tretmana pre početka vegetacije. Jedan tretman s početka vegetacije a drugi pred cvetanje.

Siva plesan plodova – prouzrokovač Botrytis cinerea manifestuje se propadanjem plodova, cvetnih pupoljaka i rizoma. Naročito je izraženo u godinama kada su u periodu cvetanja obilnije padavine praćene visokim temperaturama.
Mere borbe: U periodu cvetanja i precvetavanja treba odraditi tretiranje sa fungicidima koji sprečavaju nastajanje truleži plodova. To su botricidi koji imaju dozvolu za primenu u jagodi: Ronilan ili Switch ili Teldor i dr. Treba dodati da efikasnosti suzbijanja značajno doprinose i agrotehničke mere, kao što je gajenje jagode na foliji ili prostirci, treba sprečiti i svako mehaničko oštećenje plodova.

Pepelnica jagode - izaziva gljivica Sphaerotheca macularis, nastaje kada su proleća i leta dosta vlažna i topla. Napada sve delove biljaka, list, cvet, plod, stolone. Pojava je lako uočljiva, zaraženo lišće se uvija prema gore, a na naličju lista se javlja sivkasta prevlaka, dok je ivica liske najčešće sasušena. 
Plodovi koji su zaraženi izgledaju kao posuti beličastim prahom, slabo su obojeni i lošeg su kvaliteta, ukoliko se bolest ne suzbija naredne godine se drastično smanjuje prinos.

Mere borbe: Izbegavati gajenje jagode na podvodnim terenima, saditi otporne sorte. Pri pojavi bolesti primeniti preparate na bazi sumpora, Kumulus ili Quadris i drugi. Obavezno zaraženo lišće ukloniti iz zasada i spaliti.

Venjenje jagode - Izaziva gljivica Verticillium albo-atrum, javlja se najčešće na mestima gde su prethodno gajene biljke iz familije Solanacea (paradajz, paprika, krompir). 
Venjenje jagode javlja se u prvoj godini posle sadnje, u drugoj polovini proleća, kad starije lišće se suši po obodu i između nerava. Porast novog lišća kasni i bokor ostaje zakržljao. Što vegetacija više odmiče, lišće se sve više suši, dok se na kraju ne osuši i cela biljka.

Crvenkasta srž korena – gljivica Phytophthora fragariae javlja se kod jagoda koje su posađene na slabo aerisanom zemljištu. Simptomi se ispoljavaju u drugoj godini sadnje u vidu posledica propadanja korena izazvano napadom ove gljive. Lišće gubi zelenu boju i dobija žutu i crvenu boju, suši se i propada. 
Stariji delovi korena potpuno izumiru a novi korenovi takođe se suše, a to sušenje počinje sa vrha. Osušeni koren pocrni a pri rasecanju srž je crne boje što je siguran simptom ove bolesti.

Virusne bolesti jagode, prenosioci su insekti, biljne vaši, cikade, nematode i naravno  prenosi se živićima.
Simptomi su izraženi šarenilom lista, žutilom, kovrđavosti lista, zelenilo kruničnih listića, žutila nervature. Sve je to praćeno opštom kržljivošću biljke, smanjenom produkcijom stolona živića i plodova kao i postepenim sušenjem jagodnjaka.

Mera borbe: zdrav sadni materijal i redovna zaštita od biljnih vaši sistemičnim insekticidima.