PSS Sremska Mitrovica - Meligethes aeneus - Repičin sjajnik

DodatakVeličina
Image icon repica faze.jpg109.05 KB
Image icon sjajnik 1.jpg108.69 KB
Image icon sjajnik 2.jpg91.86 KB

Repičin sjajnik  je prisutan u Evropi od XIX veka. Glavni domaćini su vrste roda Brassicae i Sinapis. Najznačajnija je štetočina uljane repice gde može da smanji prinos i do 50 %. Štete pravi odrasli insekat hraneći se cvetnim pupoljcima, kada buši i izgriza pupoljke iznutra. Otvori u pupoljcima označavaju mesto gde su odrasli hranili ili gde su ženke polagale jaja. Siguran znak napada je prisustvo sitnih sjajnih insekata u cvetnim pupoljcima. Imago repičinog sjajnika je  dug 2-3mm,  crne boje sa izraženim zelenim, plavim ili ljubičastim sjajem. Najveće štete pravi od faze formiranja cvetnih pupoljaka skrivenih pod listovima do faze otvaranja cvetova. Kada se cvetovi otvore sjajnik nije štetan jer se tada hrani polenom i suzbijanje insketicidima nije opravdano.

Biologija: Ova vrsta ima jednu generaciju godišnje. Prezimljava imago u zemlji na zaklonjenim neobrađenim zemljištima i šumama. Sa mesta prezimljavanja pojavljuju se  kada temperatura zemljišta pređe 8°C.  Tokom ranog proleća i krajem leta odrasli insekat se hrani cvetovima raznih biljaka a u literaturi se spominje i kao štetočina jagode. Aktivno lete kada temperatura vazduha pređe 15°C. Hrane se polenom cveta vrsta koje rano cvetaju (maslačak) dok ne počne formiranje cvetnih pupoljaka uljane repice, kada se sele i prave štete u usevima. Ženke polažu jaja u cvetne pupoljke gde se posle 5-7 dana razvijaju larve. Larve se hrane polenom cveta i ne prave velike štete. Potpuno odrasla larva spušta se u zemljište i preobražava se u lutku. Tokom maja i u junu pojavljuje se imago koji se hrani polenom cveta raznih biljaka a u avgustu odlaze na prezimljavanje. Imaga koja se pojavljuju sredinom leta mogu praviti štete kod proizvođača povrća i ukrasnog bilja.

Suzbijanje: Suzbijanje repičinog sjajnika se izvodi u vreme početka pojave imaga na pupoljcima, dok su cvetovi zatvoreni, u zbijenom cvatu. Odluku o momentu tretiranja sjajnika treba doneti na osnovu faze razvoja uljane repice i brojnosti sjajnika. U fazi početka formiranja cvetnih pupoljaka kada su još skriveni pod listovima kritičan broj je 0,8-1 sjajnik po vršnom cvatu. Kod nediferenciranih zbijenih pupoljaka u cvatu kritičan broj je 1-1,5  sjajnik po vršnom cvatu, dok u fazi kada su diferencirani svetovi u cvatu 2-3 sjajnika po vršnom cvatu. Prema EPPO u fenofazi 52-53 BBCH skale kritičan broj za suzbijanje repičinog sjajnika je 7-8 imaga po biljci. Od insekticida mogu se koristitit preparati na bazi alfa-cipermetrina, bifentrina, deltametrina, lambda-cihalotrina, hlorpirifosa i cipermetrina, hlorpirifosa i bifentrina.

Kada počne cvetanje štetnost sjajnika opada (hrani se polenom) i ne smeju se koristiti insekticidi  jer  predstavljaju opasnost za pčele.

dipl.ing Senka Mišković