Vladimir Čolović-Karakteristike zemljišta i supstrata za uzgoj borovnice

             Vladimir Čolović – PSS Institut Tamiš

 

KARAKTERISTIKE ZEMLJIŠTA I SUPSTRATA ZA UZGOJ BOROVNICE

 

                Uslovi za uspešno gajenje borovnice (visokožbunaste) su vrlo specifični i u prirodi se vrlo retko sreću. Neophodno je da u zemljištu bude 7-10% organske materije, a da je pH vrednost između 4,2 i 4,8. Čak i u slučaju kada hemijske osobine zemljišta odgovaraju uzgoju ove vrste, često se javlja problem kada je u pitanju mehanički sastav zemljišta. Sadržaj gline ne bi smeo biti iznad 30%. Pored navedenog za normalan rast i razvoj borovnice je neophodno od 900 do 1400 mm vodenog taloga godišnje, od čega preko 1000 mm ravnomerno raspoređenog tokom godine. Zbog svega navedenog u praksi se borovnica i ne gaji direktno u zemljištu već na druge razne načine koji podrazumevaju upotrebe manjih ili većih količina supstrata, takođe navodnjavanje ne sme da izostane.

            Borovnica se može gajiti na zemljištu koje ima veći sadržaj gline, ali u jamićima, kanalima ili na gredicama. U svakom slučaju neophodno je sama sadna mesta (jamić ili kanal) popuniti dovoljnim količinama supsrata koji čine strugotina četinara (70%) i kiselog treseta (20-30% zavisno od pH vrednosti zemljišta). Ukoliko se radi o uzgoju borovnice u vrećama odnosno saksijama različite zapremine, pored strugotine četinara i treseta supstrat čine i kokosova vlakna, perlit ili vermikulit. Poželjno je da same saksije budu veće zapremine kako bi se obezbedilo dovoljno prostora za razvoj korenovog sistema. Presađivanje iz manjih saksija u veće nakon par godina uzgoja nije praktično, jer pri presađivanju može doći do oštećenja korena usled čega biljka može lošije da napreduje, a pored toga neophodno je i dosta radne snage. Pored većeg prostora za razvoj korena veće saksije obezbeđuju i slabije zagrevanje korena. Sam supstrat je dobar medijum (inertan) za razvoj korena i ima odgovarajuću pH vrednost i procenat organske materije (pH 4,2 do 4,8 i 7-10% organske materije) koja se konstantno kontroliše i koriguje, a sva hraniva se dodaju putem fertirigacije. Zbog raspada i procesa humifikacije neophodno je dodavati nove količine strugotine u sloju od 5 do 10 cm na godišnjem nivou.

            Kada se vrši odabir đubriva jako je bitno da ona budu fiziološki kiselog karatkera i da ne sadrže hlor (Cl-). Pored kvaliteta đubriva još bitniji je kvalitet vode. Ona ne sme biti alkalna, već kisela sa pH vrednošću od 4,8 do 5 i ne sme imati veće količine natrijuma (do 60 ppm) i hlora. Vrlo je bitno i pratit i EC vrednost tj. elektroprovodljivost vode za navodnjavanje koji bi trebalo da je do 500 mikro simensa,a ne više od 700 mikro simensa. Nakon dodavanja hraniva i vodu koju koristimo za navodnjavanje EC takvog rastvora ne bi smeo da pređe 1500 mikro simensa.

            Ukoliko se odlučimo za proizvodnju borovnice u kanalima, jamićima ili bankovima neophodno je uraditi hemijsku analizu zemljišta na osnovu koje se vrši meliorativno đubrenje. Prilikom meliorativnog đubrenja se vrši pre svega korekcija vrednosti fosfora (P2O5) i kalijuma (K2O), ali se vrši i korekcija pH vrednosti primenom elementarnog sumpora čiji efekat traje jednu godinu. Najčešće se elementarni sumpor primenjuje u dva navrata, prvi put u aprilu, a drugi put početkom jula i to u godini koja prethodi sadnji. Ukoliko se ovako primeni sumpor može doći do pada pH vrednosti supstrata ta 1,5 pH jedinicu. Sadnja na gredicama tj. bankovima moguća je na teškim,ali ne previše glinovitim zemljištima. Podizanjem sadnica na bankove se izbegava opasnost od zabarivanja.

 

ORIJENTACIONE NORME ĐUBRENJA U GODINI NAKON SADNJE (kg/ha)

N

P2O5

K2O

40

18

30

 

ORIJENTACIONE NORME ĐUBRENJA U PERIODU RASTUĆE PUNE RODNOSTI (kg/ha)

Uzrast biljke

N

P2O5

K2O

Rastuća rodnost

50-70

30

60-80

Puna rodnost

100-120

40

100-140

 

            Prvu prihranu putem fertirigacije u godini nakon sadnje treba vršiti upotrebom NPK đubriva sa formulacijama koje sadrže puno fosfora (npr. 11:44:11 ili 10:40:10) u količini od 25 kg/ha. Krajem marta prihranu započeti amonijum sulfatom u količini od 120 kg/ha odnosno 40 g po biljci, a nakon toga koristiti NPK 14:7:26+ 3% MgO ili 20:20:20 u 2 do 3 aplikacije sa normom od 25 kg/ha, kao stimulans vegetativnog razvoja, a pH vrednost vode za navodnjave regulisati upotrebom fosforne, sumporne ili azotne kiseline.

            Količine hraniva koje dodajemo u toku vegetacije rastu skladno sa starošću zasada, sve dok se ne postigne puna rodnost. Usled povećavanja količine hraniva se povećava i broj prihrana koje imamo u toku vegetacije. Količina hraniva koju dodajemo prilikom jedne prihrane zavisi od EC vrednosti vode i rastvora koji nastaje dodavanjem đubriva. 

savetodavac MSc Vladimir Čolović