Магнезијум у исхрани биљака

                                                             

 

МАГНЕЗИЈУМ У ИСХРАНИ БИЉАКА

                                                              

 

Магнезијум је макроелемент који посредно или непопсредно утиче на одвијање бројних физиолошко-биохемијских процеса;пре свега подстиче синтезу хлорофила.Учествује у активацији бројних ензима.Сматра се да има важну улогу у  метаболизму  угљених хидрата.Утиче и на метаболизам азота.У случају његовог недостатка повећава се удео непротеинских азотних једињења на рачун протеина.Утиче и на водни режим биљака.

Магнезијум помаже биљкама усвајање азота,фосфора и сумпора па се често симптоми недостатка ових елемената могу повезати са недостатком магнезијума у земљишту.

Садржај магнезијума у биљкама се креће од 0,1 до 1% у  сувој материји.Сматра се да су биљке добро обезбеђене овим елементом ако у сувој материји садрже од 0,2 до 0,3 %.

Количине магнезијума изнете из земљишта приносом су веома различите и зависе од бројних чинилаца: висине приноса, плодности земљишта, а пре свега од садржаја ,за биљке приступачних облика магнезијума у земљишту.Биљке шећерне репе приносом корена од 46 т/ха износе 62 кг магнезијума по хектару. Соја приносом од 2,7 т/ха износи из земљишта 32 кг магнезијума по хектару.

Недостатак магнезијума

Недостатак магнезијума се може јавити не само у земљиштима недовољно обезбеђеним овим елементом, већ и услед конкурентског утицаја калијумових,амонијумових,калцијумових  и манганових јона. Осим наведених јона, на заливним пољима и натријум може да подстиче појаву недостатка магнезијума.За разлику од амонијум јона, нитратни јон поспешује усвајање магнезијума.Ово треба имати у виду при примени азотних ђубрива на средње и недовољно обезбеђеним земљиштима магнезијумом.Недостатак може да се јави и на киселим земљиштима, услед високих или ниских температура и у  условима суше или претераних количина падавина посебно на песковитим земљиштима због испирања.

У случају недовољне обезбеђености биљака магнезијумом,он се из старијих делова биљака премешта у млађе органе.Први симптоми  недостатка се стога јављају на старијим доњим листовима.У случају споријег премештања магнезијума или када биљке брзо расту знаци његовог недостатка се могу истовремено уочити на старијим и на млађим листовима.При недостатку магнезијума разграђују се молекули хлорофила и као последица тога смањује садржај хлорофила у листовима.Хлороза се прво уочава између лисних нерава , пошто се магнезијум, у условима његовог недостатка у листу премешта у правцу лисних нерава.Део ткива у околини лисних нерава, нарочито око главног нерва,  дуго остаје зелена.Код неких биљака се јавља и црвенило на листу.

У условима јако израженог недостатка запажа се некроза.  Листови су ситни и крти.Петељке су слабе и лист лако отпада.

Недостатак магнезијума доводи до смањења у приносу и веће осетљивости биљке на болести.

Израженост симптома у великој мери зависи и од изложености лишћа светлости. Биљке које пате од недостатка магнезијума а чије лишће је јаче изложено светлости показују израженије симптоме недостатка.

Симптоми недостатка  се могу разликовати од биљке до биљке а некада могу бити маскирани или измењени услед напада штетних инсеката,биљних болести или услед суше.

Хлороза изазвана недостатком магнезијума у већини случајева успешно се може лечити фолијарним третирањем биљака 2% раствором магнезијум сулфата.

Сувишак магнезијума

Како недостатак, тако и сувишак магнезијума може да изазове морфолошке,анатомске и физиолошко-биохемијске промене код биљака.Сувишак магнезијума се у природи ретко јави.

Сувишак магнезијума изазива недостатак калцијума, а често и недостатак калијума па су симптоми који се јаве слични симптомима који се јављају при недостатку ових елемената. Истовремено сувишак код најстаријих листова изазива хлорозу, а затим некрозу.Најмлађи листови у тим условима су без уочљивих промена. 

ПСС Рума

Горан Дробњак

 

Teme: