ZNAČAJ MEĐUREDNOG KULTIVIRANJA KUKURUZA

ZNAČAJ MEĐUREDNOG KULTIVIRANJA KUKURUZA

 

         Međuredno kultiviranje je bitna agrotehnička mera u proizvodnji širokoredih useva koju treba primeniti u ovom periodu godine i ukoliko se pravilno izvodi može imati značajan uticaj na prinos gajenih biljaka. Tokom maja i početkom juna  meseca česte padavine, uz kraće ili duže sunčane intervale, uzrokuju pojavu pokorice na površini zemljišta. Stvaranje pokorice na površini zemljišta, pojava i intezivan rast korovskih biljaka, loša akumulacija padavina i zadržavanje vode na površini zemljišta, samo su neki razlozi zbog kojih treba primeniti međuredno kultiviranje u proizvodnji kukuruza. Pokorica otežava nicanje gajenih biljka, a zadržavanje vode na površini zemljišta često uzrokuje usporen porast ili potpuno propadanje useva.

      Međurednim kultiviranjem rastresa se oranični sloj zemljišta, sprečava gubitak vlage, povećava poroznost i vazdušni kapacitet (aeracija zemljišta), uništavaju korovi iz međurednog prostora, pospešuje i intenzivira mikrobiološka aktivnost, kao i mineralizacija organske materije. Rastresanjem površinskog sloja zemljišta, sprečava se površinsko oticanje vode, bolje se akumuliraju padavine u zemljištu i sprečava se isparavanje. Kod zemljišta težeg mehaničkog sastava bolja je vodopropustljivost i voda od padavina se pravilno raspoređuje po dubini profila.

      Prvo međuredno kultiviranje treba izvesti u ranim fazama razvoja kukuruza, najbolje kada biljke imaju formirana tri do četiri lista. U tom periodu korenov sistem kukuruza je slabo razvijen i kultivator treba podesiti da radi dublje (6 do 8 cm), a zaštitna zona oko biljke treba da je 10 do 12 cm. Drugo međuredno kultiviranje treba izvesti kada biljke kukuruza imaju formirana šest do osam listova. U tom periodu korenov sistem je bolje razvijen i kultivator treba podesiti da radi pliće (4 do 6 cm), a zaštitna zona oko biljke treba da je 15 do 20 cm. Ukoliko vremenske prilike dozvole, poželjno je uraditi i treće međuredno kultiviranje i tom prilikom odrediti dubinu i zaštitnu zonu u zavisnosti od razvijenosti biljaka. Brzina kretanja traktora treba da je oko 6 km (sporije prilikom prvog kultiviranja da ne bi došlo do zatrpavanja malih biljaka).

      Međuredno kultiviranje treba uskladiti sa  tretmanom useva herbicidima. Preranim kutiviranjem, preseca se korenov sistem korova,  hemijski preparat ne može u potpunosti da obavi svoju funkciju, odnosno ne dolazi do svih delova korena, tako da se iz preostalih delova nastavlja vegetacija, što  je nepoželjno.  

    

 

 

       

                                                                                                                                                                                        dr Vladimir Marić

                                                                                                                                                                                    PSS Sremska Mitrovica