Pss Sremska Mitrovica PRAVILNA PRIHRANA OKOPAVINA

PRAVILNA  PRIHRANA OKOPAVINA

Okopavine imaju velike potrebe za hranivima koje dodajemo od osnovnog đubrenja do prihrane jer stvaraju veliku vegetativnu masu I bogat prinos.

Okopavine su proletnje kulture koje se seju ili sade na međuredni razmak 50 cm (soja I šećerna repa) I 70 cm (kukuruz I suncokret). Ove kulture imaju velike potrebe za hranivima tokom cele vegetacije pa je neophodno uneti hraniva u više navrata, a pogotovo azot koji je podložan ispiranju (kišovitije proleće ove godine).

Kod okopavina  prihrana je veoma važna agrotehnička mera koja bi trebalo da se odvija u vreme intezivnog porasta biljaka, kada formiraju veću lisnu masu, te zametanje cvetova, plodova ,  kada one usvajaju najviše hraniva koja se unose u zemljište ili se nanose na list.

Biljke tada od hraniva najviše usvajaju azot koji im je neophodan kako bi stvorile veliku vegetativnu masu.

Azot je jedino hranivo koje se slabo veže na adsorpcijski kompleks zemljišta I kao takav treba da biljci bude dostupan u svim fazama razvoja. Biljka azot usvaja u amonijumskom I nitratnom obliku I najbolje ga je u početnim fazama razvoja primenjivati u obliku KAN-a ili amonijum sulfata ili amonijum sulfo-nitrita.

Prihranu možemo vršiti na dva načina I to:

PRIHRANA U ZEMLJIŠTE

Ova prihrana se kod okopavina obavlja zajedno sa međurednom kultivacijom, kada se razbija pokorica tla kako bi korenov sistem biljke dobio dovoljno vode, hraniva I vazduha. Prva prihrana se obavlja kod razvoja trećeg lista sa manjim količinama azota kada se primenjuje amonijum-nitritni oblik azota .

Kod prve prihrane treba primeniti 100-150 kg/ha KAN-a.

Kod druge prihrane, obavlja se tri do četiri nedelje nakon prve ili dok se ne sklope redovi sa lisnom masom, treba koristiti 150-200 kg/ha KAN-a.

Pored ovoga okopavine zahtevaju I dosta sumpora.

Kod kukuruza I soje za veći sadržaj proteina u zrnu, kod suncokreta za veći udeo ulja u zrnu a kod šećerne repe za veći % suve materije u korenu treba primenjivati, ako  želimo da dobijemo I kvalitetan prinos, amonijum sulfat u količini 200-300 kg/ha ili amonijum sulfo-nitrat u količini 150-200 kg/ha.

PRIHRANA PUTEM LISTA (folijarno)

Nakon stresnih uslova za biljku (bolesti,suša…) okopavine zaostaju u rastu I razvoju te je slabija oplodnja pa tako dobijamo I smanjen prinos. Kako bi se biljke što pre oporavile od stresa bilo bi poželjno  primeniti tečne formulacije đubriva.

Vreme tretiranja bi trebalo da bude ujutro ili pred veče sa preporučenom koncetracijom od strane proizvođača preparata za prihranu, prema potrebama biljaka za određenom vrstom hraniva (npr: šećerna repa ima velike potrebe za borom I bilo bi poželjno dodati ga I folijarno u dva navrata mimo unošenja bora kod osnovnog đubrenja kako bi se sprečila pojava truleži glave šećerne repe).

 

 

                                                                                                            Dipl.ing.Dejan Stepanović