Kvalitet vode za navodnjavanje

KVALITET VODE ZA NAVODNJAVANJE

          Kvalitet vode za navodnjavanje određuju njena fizička i hemijska svojstva.

 

          Temperatura je glavno fizičko svojstvo vode za navodnjavanje. Niske temperature vode nepovoljno utiču na rast i razviće naročito onih biljaka koje vole toplotu. Nepovoljan uticaj preterano hladne vode se ogleda u usporavanju i privremenom zaustavljanju rasta biljaka i pojavi žute boje. Ovakvo stanje traje sve dok se zemljište ponovo ne zagreje. Ovaj uticaj, čak i ako je kratkotrajan, negativno se odražava na prinos. Hladna voda rashlađuje zemljište, smanjuje mikrobiološku aktivnost, manji je sadržaj elemenata u pristupačnom obliku, slabije je njihovo usvajanje, jer se absorpcija iz hladnog zemljišta (ispod 20° C) smanjuje. Optimalna temperatura vode za navodnjavanje je oko 27°C,. Inače minimalna temperatura vode za navodnjavanje, koju čak i najosetljivije biljke podnose bez oštećenja, iznosi 19 do 20, a maksimalna 34 do 35° C.

 

         Pristupačnost hranljivih materija biljkama zavisi od kiselosti/alkalnosti. Jednostavno rečeno, blago kisela reakcija dovodi do povećanja pristupačnosti većine mikroelemenata, što znači da ako održavamo pravilan pH biljka će uzimati hranljive materije brže i samim tim će biti zdravija, rašće brže i daće bolji plod. Biljke uglavnom vole blago kisele do neutralane uslove, to znači od 6pH -7pH. Ako je pH nepovoljan može doći do raznih komplikacija tokom gajenja useva. Ako je voda previše kisela (manje od 6) ili alkalna (više od 7) biljka će jednostavno prekinuti uzimanje odredjenih elemenata i onda se javljaju razni simptomi u zavisnosti koji je element blokiran zbog nepravilnog pH.

 

         Još jedna od značajnih osobina vode je elektroprovodljivost, EC (electro conductivity), koja odgovara prisustvu rastvorenih soli. To je najčešće natrijum-hlorid, natrijumsulfat, kalcijum-hlorid, kalcijum-sulfat, magnezijumhlorid itd. Soli rastvorene u vodi se jonizuju, te se provodljivost vode povećava. Merenjem provodljivosti, koja se izražava u Simensima, odnosno mikro Simensima - uS, dobija se indirektno podatak o količini soli. Prevelika količina soli tokom uzgoja blokira unos hranjivih materija te je neophodno ispiranje korenovog sistema.

 

        Pored redovne kontrole EC i pH, vodu treba slati na povremenu hemijsku analizu u laboratorije. Učestalost analiza zavisi od izvora vode, a u slučaju da se koriste protočne vode (reke i kanali) ili stajaće (jezero), preporučuje se sprovođenje analize jednom u toku tri meseca.

 

         Količina vode, vreme i način navodnjavanja u velikoj meri zavise od vrste biljke koja se gaji, kvaliteta vode, faze razvoja u kojoj se biljka nalazi, načina gajenja biljaka i mikroklime. Biljka u početnim fazama rasta zahteva manje količine vode jer je indeks lisne površine mali, pa je manja transpiracija. Sa porastom biljaka i prelaskom iz jedne faze organogeneze u drugu, rastu potrebe za vodom u skladu sa osobinama biljne vrste i uslovima za razvoj. Svaka biljna vrsta zahteva poseban tretman. Biljkama najviše pogoduje obilno i redje zalivanje u odnosu na češće zalivanje u manjim količinama.
 

            Na području opštine Bačka Topola izgrađene su četri akumulacije za navodnjavanje a dosadašnje analize vode za navodnjavanje, pokazala je da se u najvećem broju ispitivanja kvaliteta vode radi o vodama koje po klasifikaciji US Salinity Laboratory pripadaju klasi  C3-S1.

 

           To su  vode sa malim sadržajem natrijuma i ova voda može biti upotrebljena za navodnjavanje većine zemljišta jer postoje uslovi za ispiranje srednjeg intenziteta sa malom opasnošću da će se pojaviti štetni nivo adsorbovanog natrijuma. Ove vode mogu se koristiti na dobro dreniranim zemljištima ali je potrebno sprovoditi kontrolu zaslanjivanja. Činjenica da se navodnjava kvalitetno zemljište smanjuje opasnost zaslanjivanja ali je praćenje promene sadržaja soli u zemljištu neophodno.  Biljke srednje tolerantnosti prema solima mogu da se gaje u većini slučajeva bez posebnih mera za suzbijanje zaslanjivanja.

 

          Po klasifikaciji Najgebauer-a , prilagođenoj vladajućim uslovima ove vode pripadaju  IIIb klasi: vode koje treba ispitati u našim uslovima.

 

         Klasifikaciona šema ne može se koristiti striktno već kao globalna orjentacija s obzirom na mogućnost preklapanja graničnih vrednosti i zato treba prilagoditi neposredno uslovima datog zalivnog sistema uzimajući u obzir i odnos: voda-zemljište-biljka.

Teme: