Folijarna prihrana otopinom UREE

Malo se primenjuje, a još manje govori o upotrebi mineralnog đubriva za tzv. folijarno prihranjivanje! Kako je to prilično široka tema, reći ću nešto o primeni otopine UREE za prihranjivanje preko lista. Zašto UREE? Zato što se najbolje usvaja od strane biljke kroz tzv. puči ili stome, tj. kutikularne otvore na listu i što se za male novce u biljku unosi značajna količina najvažnijeg hraniva. Odmah po ulasku u list amidni oblik azota, u kojem se UREA nalazi, direktno i brzo se ugrađuje u organske spojeve - aminokiseline. Efekti su uočljivi nakon par dana, jer list poprima tamnije zelenu boju, što nije posledica samo na ovakav način unetog azota, nego time izazvanog pojačanog usvajanja ostalih hraniva korenom iz zemljišta. Dakle folijarna prihrana, odnosno prihrana otopinom UREE preko lista, pomaže i boljem korištenju ostalih hraniva (P,K,mikroelementi) korenom iz zemljišta. Ona pojačava funkciju ishrane, a time rast, razvoj, prinos i kvalitet polj. proizvoda. Ne kaže se slučajno - azot je "motor" biljke! Najbolja primena otopine UREE je u poslepodnevnim i predvečernjim časovima, kada su temperature nešto niže, da bi uz pomoć noćne rose amidni oblik azota (UREA) ušao u list. Ako je temperatura vazduha u momentu primene (prskanja) visoka može se desiti da se UREA ponovo kristalizira i padne sa lista. Po tolerantnosti lista na sadržaj UREE u otopini (rastvoru) pojedine biljne vrste se razlikuju. Najveću koncentraciju (25%) podnose pšenica i uljana repica. Interesantno je napomenuti da, ako je zemljište u potpunosti prekriveno lisnom masom, iskoristivost azota iznosi 70 %, a što je ponekad dvostruko više od iskoristivosi azota datog u prihrani čvrstim đubrivima, i svakako brže! Napominjem da koncentracija ne mora uvek biti maksimalna, naime u ovom slučaju naročito važi pravilo da se bolji efekti prihrane postižu ako se ona izvodi u više navrata. Kukuruz pri visini od 10 - 15 cm podnosi količinu od 20 kg UREE u 100 litara rastvora. No, kod kukuruza je problem što u tom porastu svega 5 % rastvora padne na list. Ali i ono što padne otopljeno na zemlju biva brže usvojeno od strane korena nego primenjeno u "krupnom" stanju. (Objasniću drugi puta, a sada samo dodajem da UREA ne lapi, nego amonijak, koji iz nje nastaje razgradnjom pomoću fermenta ureaze, kojeg luče bakterije zemljišta. Jednako tako UREA je pokretna u zemljištu pod uticajem padavina.) Kada kukuruz dosegne visinu 60 cm, kada se traktorom još uvek može ići kroz njega, na list padne svega 25 % rastvora. Da ovakav način primene UREE ima efekta i na kukuruzu, iznosim podatak iz literature po kojem je 100 kg azota po hektaru primenjeno folijarno dalo povećanje prinosa zrna, u odnosu na primenu azota u čvrstom stanju, od 1.700 kg/ha. Šećerna repa, kao biljna vrsta koja koristi veliku količinu hraniva, podnosi količinu od 30 do 40 kg UREE sa 300 do 500 litara vode. Upotreba ovakvog načina primene azota ne isključuje upotrebu đubriva u čvrstom stanju, naročito pod brazdu, te ona ne može biti jedini način đubrenja useva, naročito na hranivima siromašnijm zemljištima! Upotreba ovakvih načina đubriva u strnim usevima "skopčana" je sa strahom od posledica gaženja useva, naročito u klasanju, kada folijarna prihrana daje povećane efekte uz primenu fungicida (sinergizam otopine azota i fungicida), a i ranije. Toga se ne treba plašiti, naročito ako usev nije dobio dovoljno hraniva u čvrstom obliku. Svakako da je bolje da prskalica ima što širi zahvat! Dalje, čuje se da otopina UREE nagriza metalne delove prskalice, što takođe nije tačno! I na kraju da kažem da naši proizvođači "potežu" za folijarnom prihranom tek kada primete pojavu žućenja lista, zaostajanja u porastu i sl. Ja napominjem da u poljoprivrednoj proizvodnji sve mere (nege, zaštite, ishrane) treba obavljati preventivno, a ne kurativno. Veoma afirmativne pokazatelje o folijarnoj prihrani otopinom UREE ratarskih useva izneo je još 1981. godine prof. dr. Jordan Konstatinović na I jugoslovenskom simpozijumu "Proizvodnja i upotreba tečnih đubriva", Novi Sad 2.- 4. 6. 1981. - zbornik referata i saopštenja" pod naslovom "Neka iskustva sa folijarnim prihranjivanjem ratarskih useva". Miroslav Borojević dipl. ing polj. DP "Agrozavod" Vrbas

Forum: 

izvin'te gosn'n miroslave, ali meni ovo sve prilično konfuzno deluje.
kapiram samo da je folijarna prihrana dobra.
ja najbolje učim na primerima. dakle kombinacija standardne i folijarne. okej.
KADA i KOLIKO? u koliko navrata kojom količinom? koliko povećanje prinosa i u kakvoj godini?
pa da uzmemo pretpostavljenu cenu kulture, pa cenu goriva, rada i đubriva, pa sve podelimo i vidimo koliko se to isplati.
"Da ovakav način primene UREE ima efekta i na kukuruzu, iznosim podatak iz literature po kojem je 100 kg azota po hektaru primenjeno folijarno dalo povećanje prinosa zrna, u odnosu na primenu azota u čvrstom stanju, od 1.700 kg/ha."
da li ovo znači da standardni način prihrane u ogledu UOPŠTE nije primenjen, već samo folijarni?
da li je ogled ponovljen?
negativni efekti? opekotine po lišću?
što se pokretljivosti urea-e u zemljištu tiče, ako me pamćenje ne vara, ona se slabije spira od kan-a i an-a.

Objavio tarana

Poštovani gospodine tarana, nije valjda konfuzno, nego mnogo nedovoljno poznatih informacija odjednom! Kao što se iz prednjeg dela teme vidi, ja sam i napisao da je ona prilično široka. Jednako tako sam napisao da ću neke stvari objasniti drugi puta, upravo iz razloga da ne bi u tekst uneo još veću konfuziju. Pitate KADA I KOLIKO? Sve ću objasniti počevši od pšenice, pa preko kukuruza do šeć. repe na svojim i tuđim iskustvima (može i šire), ali dozvolite da i ovo što je napisano zaintrigira i druge. Vas lepo molim da mi u utorak, kada počimam raditi, na telefon 021/705421 dostavite adresu ili broj poštanskog pretinca, na koji bi Vam mogao poslati fotokopije nekih napisa iz agronomskih publikacija, iz kojih biste se više upoznali sa folijarnom prihranom otopinom UREE. Neke stvari o kojima sam do sada pisao, kao i mnoge o kojima ću ubuduće pisati, su mi doduše zaostale samo u glavi! U delu teksta gdje govorim o đubrenju kukuruza... 100 kg azota po hektaru primenjeno folijarno dalo povećanje prinosa zrna, u odnosu na PRIMENU AZOTA U ČVRSTOM STANJU... - to ČVRSTO STANJE je standardni način prihrane- ishrane! Negativnih efekata - opekotina po lišću, sa dozama koje sam ja naveo, nema! Što se pokretljivosti UREE tiče, u pravu ste! Naime, ona se stvarno slabije spira, tj. slabije je pokretna pod uticajem padavina od AN-a i KAN -a ili preciznije rečeno, od nitratnog dela (50 %) AN-a ili KAN-a, ali se ipak spira dublje u zonu korenovog sistema. Ta osobina slabijeg spiranja, odnosno slabije pokretljivosti pod uticajem padavina, joj je velika prednost u mnogim slučajevima. No, biće govora još o primeni UREE i u čvrstom i u tekućem stanju! Za sada toliko! Ja Vam se srdačno zahvaljujem na brzom uključenju. Upravo je ono i cilj svih naših napisa. Srdačan pozdrav! miroslavb

Objavio miroslavb

možda sam se nespretno izrazio miroslave, ali to vam je nedostatak ovakve forme komunikacije.ne vidite onog s kim pričate i ne čujete ton.veoma cenim vaš trud i pokušaje da prezentirate nove stvari.
ja sam brz i nestrpljiv čovek a vreme nabavke đubriva se opasno približilo tako da vremena za intrigiranje baš i nema.
elem, malo sam guglao na temu folijarne prihrane i evo šta mi je "ostalo u glavi".
pšenica:
značajno se povećava sadržaj proteina. iiii...to je otprilike to...u nekim eksperimentima je došlo i do povećanja prinosa ali u količini koja je otprilike na granici rentabilnosti. s obzirom da se kod nas još uvek plaća po kg a ne po kvalitetu, to sam precrtao.
od negativnih efekata imamo gaženje, koje se do nekle potire "bočnim efektom".
u slučaju da je svakako potrebno prskanje nekim fungicidom, svakako bih preporučio i folijarnu prihranu.
eksperimenti takođe potenciraju i momenat prihrane. u slučaju prihrane pre cvetanja uticaj na prinos je veći.u slučaju prihrane posle cvetanja uticaja na proteine je veći.
kukuruz:
uglavnom se radi o prihrani mikroelementima, ali ono što sam pronašao a vezano je za ureu je da su konstatovali da se svega 1% azota usvoji BAŠ preko lista a da je ostatak od kristala koje ste pominjali, a koji su pali na zemlju...
tekstovi su uglavnom na engleskom i nije mi se činilo potrebnim da postavljam linkove ili ih kopiram.koga zanima - pronaći će.

da rezimiram.
ono što sam JA pročitao - nije me impresioniralo.ali ja to drugačije gledam nego vi.tema nije nezanimljiva u poljoprivrednom smislu, ali kad je reč o ekonomskom aspektu - jeste.
sa zadovoljstvom ću pročitati to što imate od publikacija. znanja nikad dosta.

Objavio tarana

Osim otopinom UREE, moguće je folijarnu prihranu svih biljnih vrsta, pa tako i ratarskih, obavljati i sa otopinama drugih hraniva. Reći ću nešto o otopini AN-a. AN se takođe lako topi u vodi. Razlika između UREE i AN-a je u obliku azota, koji se u njima nalazi. Celokupan azot u UREI je u amidnom obliku i kao takav se brzo i u potpunosti ugrađuje u organske spojeve pri folijarnoj prihrani. Azot u AN-u je u amonijskom (50%) i nitratnom (50%) obliku. Amonijski oblik se direktno (kao i amidni iz UREE) ugrađuje o organske spojeve biljke, pri primeni preko lista, dok nitratni oblik azota iz AN-a takođe brzo ulazi u list, ali u njemu, da bi se ugradio u organske spojeve, prolazi proces redukcije. Dakle, kompletna količina azota iz AN-a se nešto sporije ugrađuje u organske spojeve i nešto sporije izaziva penetraciju (dizanje) ostalih hraniva iz zemljišta u list, odnosno nadzemne delove biljke. Kao što se vidi, primena rastvora UREE je nešto efikasnija u slučajevima kada je potrebno brzo dejstvo azota. To brzo dejstvo je potrebno, ako napr. strna žita po završetku zime, u periodu bokrenja, poprime svetlozelenu do žutu boju lista zbog nedostatka azota ili nepristupačnosti svih hraniva, zbog zasušenosti gornjeg sloja zemljišta. Kako je u periodu bokorenja azot značajan za razvoj korenovog sistema, kao i za formiranje broja klasova po jedinici površine, eto razloga za intervenciju folijarnom prihranom. Jednako tako, ako se rano s proleća - dok je pšenica još u fazi bokorenja ili početka vlatanja, pojave pege na donjim listovima, koje izazivaju sušenje lista (Helimnthosporium odnosno Pyrenophora teres), ja sam svojim odabranim gazdinstvima preporučivao uz fungicid (prethodno otopiti) 5-7 kg UREE sa 150 litara vode po kat. jutru. To sam preporučivao i pri primeni herbicida u strnim žitima, kao i pri obaveznoj preventivnoj zaštiti strnih žita početkom klasanja. Nikad nisam čuo za negativne, nego samo pozitivne efekte. Ostalim poljoprivrednim proizvođačima preporučujem da po tom pitanju obavezno konsultuju savetodavce u svojim poljoprivrednim savetodavnim službama!!! Dalje, druga je stvar sa delom rastvora UREE ili AN-a, koji padnu na zemlju. Naročito se nitratni oblik azota iz AN-a pod uticajem padavina brzo spušta u zemlju tj. u zonu korenovog sistema.i brže biva usvojen od strane biljaka korenom. Amonijski oblik azota se praktički ne giba pod uticajem padavina.Amidni iz UREE (karbamida) se nešto sporije spušta u odnosu na nitratni, ali i ne samo to! Naime, da bi amidni oblik azota bio usvojen korenom od strane biljke on prethodno radom mikroorganizama zemljišta (i dejstvom encima ureaze tih mikroorganizama) mora biti preveden u amonijski oblik tj. mineralni, kakav biljke korenom mogu usvojiti. Da bi se taj proces "odigrao" treba, temperatura zemljišta biti preko 8 stepeni Celzijusa i uz povoljne uslove vlage, najmanje deset dana. (Na nižim temperaturama sporije, a na vižim brže). Dakle, onaj deo rastvora AN-a, koji padne na zemljište umesto na list, brže biva usvojen korenom, brže deluje, nego deo UREE koji ne padne na list. Ista je situacija i sa primenom đubriva u čvrstom stanju. To treba imati u vidu kod prihrane strnih žita čvrstim đubrivima. miroslavb

Objavio miroslavb

Pošto smo razumeli fizičke procese transformacije oblika azotnih đubriva pri različitim tretmanima, mene zanima suština:
1. Koja količina Uree po hektaru se primenjuje u dominantnim ratarskim kulturama (pšenica, kukuruz, soja) u toku jedne vegetacije
2. Koji je to broj prohoda
3. U kojim fazama
Znam da je već deo toga rečen, međutim ja volim da konkretne podatke gledam na što manjem prostoru zbog preglednosti.

Objavio kosmark

Podnošljive količine UREE na 100 l vode: pšenica 2,4-96,0 kg, kukuruz 0,6-2.4 kg, šeć. repa, krompir, lucerka 2,4 kg, liv. trave 2,4-96,0 kg, duvan 0,36-1,2 kg,kukuruz šećerac, pasulj, paradajz, paprika 0,48-0,72 kg, mrkva, celer, luk 2,4 kg, krastavci 0,36-0,6 kg, kupus 0,72-1,44 kg, salata 0,5-1,0 kg. To je jedna preporuka! Druga preporuka, koju ja radije uvažavam je: za pšenicu i uljanu repicu 32-65 kg/ha UREE (radije 32 kg), kukuruz sa herbicidima ili insekticidima "na crno"u trake 10- 12 kg/ha UREE, kukuruz kod visine 10-15 cm 15-25 kg/ha UREE na otprilike 250-300 litara vode po hektaru, koliko se obično troši. Kukuruz kod visine 60-70 cm (dok se još uvek kroz njega može ići traktorom) takođe 15-25 kg UREE/ha. Znači da kod primene otopine UREE u kukuruzu sadržaj UREE ne sme biti veći od 10 %. Za pšenicu sam ja preporučivao sa herbicidima i fungicidima po 12- 15 kg UREE po hektaru. Ako je bila žuta ili zaostala u porastu, ta je doza bila i veća.Tu je dolazilo do sinergetičkog dejstva između UREE i pesticida, o čemu nisam imao vremena posebno pisati na portalu , ali je veoma interesantno. Ako se ne raspolaže sa UREOM nego sa AN-om, doze po jedinici površine se mogu povećati, ali je AN manje praktičan, jer se njegov amonijačni deo jednim delom gubi volatizacijom, a drugi -nitratni se sporije ugrađuje u organske spojeve biljaka. Zato je dobro po obavljenoj folijarnoj prihrani ili prihrani otopinom čvrstih azotnih đubriva u trake, odmah obaviti špartanje. To je tako generalno, no stvari ne treba u velikoj meri generalizirati, nego za svaku njivu konsultovati najbližu pokrajinsku poljoprivrednu savetodavnu službu! O folijarnoj prihrani soje otopinom UREE ili AN-a sada ne bi govorio, kao ni lucerke, iako napominjem da je đubrivo primenjeno folijarno, u dozi koja ne izaziva ožegotine na listu, ili čak samo otopljeno, a da ne padne na list, znatno efikasnije nego primena istog u čvrstom stanju u prihrani. No, bez primene đubriva u čvrstom stanju se ne može! Poštovani gospodine kosmark, možda je tekst duži nego što Vi volite gledati, ali imajte na umu da je poljoprivreda veoma složena delatnost! Miroslav Borojević dipl. ing. polj. DP "AGROZAVOD" Vrbas

Objavio miroslavb

Kolega Borojevicu, da li imate rezultate ogleda o primenjenim kolicinama rastvora uree u kontroli i razlicitim dozama azota (mislim sa rastopljenom ureom) i obezbedjenost biljaka azotom. S obzirom da je obezbedjenost vezana i za sorte, a i hibride, ista vrednost, kolicina N, nadjena u listovima dveju sorata ili hibrida govori o razlicitim potrebama i nivoima obezbedjenosti, koje kasnije uticu na visinu prinosa. Ovde iskljucujem cinilac zemljista i ne bih prosirivao temu. Mislim da bi nasem sajt pajtasu Kosmark-u, a i meni bilo korisno da imamo rezultate a ne samo teoriju. Ja posedujem rezultate ogleda sa rastucim dozama azota od 0-200 kg N/ha kod nekih sorata u poslednjih 11 i vise godina, ali su u pitanju granulisana djubriva. Sorte razlicito reaguju, sto je i normalno, a prati se u ovom slucaju visina prinosa i to rast, stagnacija i pad sa razlicitim kolicinama N. Pozdrav svima Bogdan Garalejic, Institut TAMIS, Pancevo. tel 064/ 881 44 07

Objavio bogdang

Puno Vam hvala gospodine Miroslave na iscrpnom odgovoru. Pošto sam ja kao i Vi dipl. ing. poljoprivrede i još se uzgred bavim pomenutom delatnošću znam o cemu pricate.

Objavio kosmark

Za one koji prate prepisku siguran sam da su svesni da se ishrana biljaka primarno obavlja preko korena a da se preko lista ne mogu nadoknaditi ukupne potrebe useva za hranivima kao što su N,azot, P, fosfor i K, kalijum. U poplavi folijarnih đubriva koja su "rešenje" za propuste u ishrani i jedino preko lista možemo povećati prinos mislim da treba voditi računa o tome da se pružaju prave informacije i preporuke. Moje pitanje je, ponovo, imamo li rezultate za preporuke koje idu ka proizvođačima? Molim da se ne služimo stranom literaturom jer kvalitet primene ne možemo postići. Da li neko poseduje dizne za primenu tečnih đubriva? Bogdan Garalejić, Institut Tamiš, Pančevo. Da li ste kod kukuruza probali sa PSNT testom?

Objavio bogdang

da se malo nadovezem na diskusiju.
primarno naravno da se biljka hrani korenom. sa druge strane mehanizam usvajanja hraniva preko lista i korena je isti. kolicina hraniva naravno da je razlicita i to iz nekoliko razloga. prvi je naravno to sto je povrsina korenovih dlacica neuporedivo veca od povrsine lista, ono sto smanjuje razliku u hranivu je cinjenica da preko lista dovodite hranivo direktno do mesta sinteze org.materija dok slucaj unosa hraniva preko zemljista mora se racunati na gubitke(mikoroorganizmi, korovi, ispiranje...) i deo ostatka u zemljistu, tako da razlika i nije tako velika kako se to u prvi mah cini, mada ovo sto sam naveo ne znaci da se mogu nacini ishrane kompenzovati jedan sa drugim. pravi efekat se postize kombinacijom ova dva metoda aplikacije hraniva. sto se tice psenice kolicina azota prema podacima francuske savetodavne sluzbe koja se folijarno moze naneti ide do 20 kg/ha. sustina folijarne ishrane je u kombinaciji kolicine i max. koncentracije. inace ne vidim razlog osim sto je najeftinija za koriscenje samo azotnog mineralnog hraniva u folijarnoj ishrani.

Objavio aleksandard

U svrhu unapređenja proizvodnje šeć. repe i kukuruza citiraću deo teksta prof. dr. Jordana Konstantinovića pod naslovom "Neka iskustva sa folijarnim prihranjivanjem ratarskih kultura", iznetog na I Jugoslavenskom simpozijumu "PROIZVODNJA I UPOTREBA TEČNIH ĐUBRIVA", Novi Sad, 2.- 4. 6. 1981. Početak citata: U 1977.godini, u toku leta, nije bilo kiše, šećerna repa je bila u kritičnoj situaciji i zato smo odlučili da ju prihranimo rastvorom uree, sa istom koncentracijom kao i kod pšenice. (Rastopili smo 30 kg uree na 100 litara vode i dobili 14 % rastvor azota i sa 100 lit/ha takvog rastvora prskali pšenicu u fazi klasanja... dodao iz prethodnog dela teksta miroslavb). Prvo tretiranje smo obavili krajem jula, a još dva takva tretiranja u augustu u razmacima sa po 10 dana. Primetili smo kao i kod pšenice, da tretirana repa dobija tamno zelenu boju dok je na kontroli lišće dobrim delom bilo nekrotirano a ostalo lišće je imalo bledo zelenu boju. Imali smo utisak da je šećerna repa na kontroli "nestala". Krajem augusta pala je dobra kiša i tretirana repa je počela naglo da raste, da dobija na težini, dok se repa na kontroli teško oporavljala, zbog znatno reducirane lisne mase i naravno nikad nije stigla tretiranu repu. Te godine zabeležili smo rekord u prinosu od 603 mc/ha. Naš prinos je bio viši od proseka kombinata za više od 2 vagona /ha. Naravno, povećanje prinosa repe ne može se isključivo pripisati folijarnoj ishrani jer je Bezdan i ranije imao najveće prinose šećerne repe u kombinatu. Ove godine ta razlika je bila znatno veća i mi to pripisujemo folijarnoj ishrani. U 1979. godini, na jednoj parceli kukuruza imali smo veoma neujednačen porast. Kukuruz je, u oazama bio niži i za 50 %. Opet smo se odlučili da kukuruz folijarno prihranjujemo sa rastvorom uree. Prvo prskanje izveli smo traktorskim prskalicama sa koncentracijom od 14 % azota,kasnije, kada je kukuruz prerastao klirens traktorske prskalice, izvršili smo još dva tretiranja avionima u razmaku od po 10 dana.Ovakvim tretiranjem smo do faze metličenja, odnosno svilanja uspeli da skoro ceo kukuruz izjednačimo u porastu. Na navedenoj parceli ostvarili smo prinos od 118 mc/ha, iako smo u fazi 8 - 10 listva smatrali da ćemo imati katastrofalno smanjenje prinosa. U narednoj 1980. godini, na istoj parceli bio je ponovo kukuruz, ali sada je oko 30 % kukuruza zaostalo u porastu. Izvršili smo tretiranje rastvorom uree ali smo prethodno tom rastvoru dodali BIOFERTA u trostrukoj koncentraciji od fabričke preporuke. Posle toga, izvršili smo još dva tretiranja sa rastvorom uree i fertigala. I ove godine uspeli smo da kukuruz izjednačimo u porastu do faze svilanja i da ostvarimo visok prinos od 93 mc/ha. (Ovakav tretman izveden je u saradnji sa Institutom za agrohemiju Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu). Kraj citata! miroslavb

Objavio miroslavb

Da li se samo azotno đubrivo koristi za folijarnu prihranu ili mogu i NPK

Objavio kosmark

Sva biljna hraniva se mogu koristiti za folijarnu prihranu. Akcenat se stavlja na azotna hraniva -đubriva jer biljka od svih hraniva najviše troši azot, jer je on praktički "motor" biljke iz prednjeg razloga, jer se i onaj deo koji ne padne na list brzo i lako spusti u zonu korenovog sistema te biva iskorišten većim delom iste vegetacijske sezone, jer na tržištu nemamo "bez ostatka topiva" ostala makrohraniva u većem i jeftinijem pakovanju, koje bismo mogli lako otopiti u vodi, itd.
"Topivi bez ostatka" podrazumeva 100 % đubriva topiva u vodi, bez ostatka nosača (pufera) koji je kamen, bilo kalcit ili dolomit. Primetili ste da kao azotno đubrivo pogodno za folijarnu prihranu nisam preporučivao KAN upravo iz razloga jer on u sebi sadrži nosač kamen, koji nije topiv u vodi.
Što se tiče ostalih makroelemenata (fosfor i kalijum) poznato je da ih je najbolje u kompletnoj količini ili barem dve trećine uneti u jesen pod brazdu ili čak eventualno depozitorima za mineralno đubrivo na podrivačima i dublje (ko ih ima, a uglavnom ih kod nas još nema u dovoljnoj meri, jer i samo podrivanje zemljišta nije u dovoljnoj meri uvedeno u praksu). U tu svrhu poželjno je izvršiti analizu zemljišta na sadržaj hraniva odmah po skidanju strnina (ako to nije učinjeno unazad nekoliko prošlih godina) da bi se sa jesenskim oranjem uneli fosfor i kalijum u zemlju. Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu omogućio je besplatnu analizu svim registrovanim gazdinstvima u agrohemijskim laboratorijama poljoprivrednih stručnih službi. Racionalnosti analize zemljišta na sadržaj ukupnih hraniva poljoprivrednici nisu u dovoljno svesni, jer tu mogućnost ne koriste u dovoljnoj meri. miroslavb

Objavio miroslavb

Hvala na argumentovanom odgovoru.

Objavio kosmark