PLODORED ZNAČAJNA AGROTEHNIČKA MERA U ZAŠTITI BILJA

Plodored je agrotehnička mera koja smenom kultura u vremenu i prostoru održava i popravlja plodnost zemljišta (fizička, hemijska i biološka svojstva zemljišta)(prof dr Žarko Ilin), smanjuje zakorovljenost, sprečava pojavu bolesti i redukuje štetočine.

Plodored se realizuje putem  pravilnog dugoročnog plana setve i na taj način doprinosi stručnom planiranju zaštite o potrebi primene pesticida, izboru  kao i dozi pesticida. Planom setve –plodoredom planiramo primenu pesticida i na taj način smanjujemo rizik rezidualnog delovanja pesticida. Plodoredom vrlo uspešno možemo regulisati stanje sa korovima, bolestima i štetočinama, a kao krajnji rezultat plodored redukuje primenu pesticida, smanjuje troškove proizvodnje i „brine“ o zaštiti čovekove sredine. Plodored je jedina agrotehnička mera za čiju primenu nisu potrebna materijalna ulaganja već disciplina u redosledu gajenja kultura.

Gajenje kukuruza u monokulturi doprinosi većoj brojnosti i rasprostranjenosti kukurzne zlatice Diabrotica spp. i najvažnija mera za suzbijanje ove štetočine je gajenje kukuruza u plodoredu. Prema našim rezultatim brojnost lovljenja ove štetočine na kukuruzu putem feromonskih klopki u prvoj godini ulovljeno je 45 primeraka u toku jedne nedelje, u monokulturi ulovljeno je 182 primerka, a u trogodišnjoj setvi kukuruza na istom polju ulovljeno je 990 primeraka imaga kukurzne zlatice  u toku jedne nedelje.

Poznato je da kukuruzni plamenac prezimljava u stabljici kukuruza što znači da gajenjem kukuruza na istom polju uvećava se brojnost ove štetočine, a isto važi i za kukuruznu pipu pogotovu gajenje ove kulture na istom polju više godina.

U suzbijanju nematoda plodored predstavlja jednu od najstarijih i najvažnijih mera. Uticaj plodoreda na nivo populacije nematoda u neposrednoj je vezi sa biljkama domaćinima. Povećanjem učešća šećerne repe u plodoredu povećava se prisustvo repine nematode. S obzirom da ciste ove nematode vitalnost mogu zadržati veći broj godina primenom plodoreda koji ne odgovara repinoj nematodi kao domaćin  može se kontrolisati prisustvo ove štetočine.

Najvažnija mera suzbijanja repine korenove vaši-Pemphigus fuscikornis  predstavlja gajanje šećerne repe u plodoredu tako da se ona na isto polje vraća tek posle 4-5 godina. Veliko učešće u strukturi setve i češće vraćanje na isto polje doprinose uvećanju gubitaka od štetočina šećerne repe.. Značajna štetočina duvana je duvanov trips – thrips tabaci i najači napad ove vrste nastaje ukoliko se duvan gaji na polju na kojem je prethodne godine uzgajano strno žito. (Tnasijević i Ilić, 1969)

Žitni bauljar-Zabrus tenebrioides je redovan pratilac ponovljene setve strnih žita. Velike štete zabeležene su u Bugarskoj kao posledica narušavanja plodoreda (Arabadžiev, 1953). Neophodno je pridržavati se plodoreda u kojem se strna žita smenjuju sa okopavinama i drugim biljnim vrstama koje nisu domaćini žitnog bauljara. Razmnožavanju žitnih pivaca doprinosi gajenje strnih žita na istom polju uzastopno 2-3 godine pa tako prema podacima Pašol, 1964. gajenje pšenice u monokulturi uzastopno 3 godine brojnost larvi penje se na oko 10 po m2, dok kukuruz  prouzrokuje redukciju štetočina.

Plodored u velikoj meri utiče na dinamiku brojnosti skočibuba-Elateridae i njihovom razmnožavanju naročito pogoduje gajenje lucerke, deteline i višegodišnjih trava kao i ponavljanje setve strnih žita.

Rotacija useva – plodored ima značajnog uticaja na potencijal infekcionog materijala mnogih fitopatogenih organizama. Poštovanje plodoreda u poljoprivrednoj proizvodnji je naročito značajan za biljne vrste za koje su poznate zajedničke bolesti. Tako na primer poznato je da suncokret ne treba sejati posle soje ili obrnuto zbog sklerocinije, da zbog te bolesti na isto mesto suncokret treba gajiti nakon 4-5 godina.

Na isto mesto paprika dolazi nakon 4 godine,  a barem dvogodišnji plodored je obavezan tokom koga se ne smeju gajiti druge Solanacae (krompir, paradajz, plavi patlidžan..)

Pravilan plodored ima velikog uticaja na intenzitet zakorovljenosti.

Smenom useva u plodoredu menjaju se ekološki uslovi za rastenje i razviće korova.

Pravilnom smenom useva gustog sklopa i širokoredih jarih okopavina znatno se smanjije prisustvo višegodišnjih i otpornih korovskih vrsta. Najbolji primer je divlji sirak koji ima visoke zahteve za svetlošću i koji u usevu kukuruza ima idealne uslove za razvoj, a gusti usevi mu ne odgovaraju. Borba protiv otpornih korovskih vrsta odigrava se često u predusevu.

Plodoredom vrlo uspešno možemo regulisati stanje sa korovima, bolestima i štetočinama, a kao krajnji rezultat plodored redukuje primenu pesticida, smanjuje troškove proizvodnje i „brine“ o zaštiti čovekove sredine.

                                                                                         mr Gordana Forgić