Prihrana

Uradio sam analizu zemjista za soju, imam 15mg fosfora, 25mg kaliuma, i dobio preporuku da bacim NPK 8 24 16, a juce bili na predavanju Eurofertila gde mi kazu da ne treba nista baciti nego samo uraditi folijarnu prihranu, molim za savet sta da radim? zoltan

Forum: 

Posalji mi molim te rezultat analize i to podatak pH, humus, prinos preduseva na toj parceli, tip tla (srednje, tesko, lako) i da li je bilo djubrenja stajnjakom i kada i sa kojom kolicinom. Posaljem Ti preporuku, odnos elemenata, pa i izbor djubriva.
Napomena: obicno se ne djubri soja jer se dovodi u pitanje finansijski efekat uporedjenjem prinosa i utrosenog djubriva. Prihrana preko lista / nisam bas siguran da je to resenje.
Bogda Garalejic, institut Tamis, Pancevo.

Objavio bogdang

vidim da dosta ljudi ima predstavu da bog zna šta pametno radi s tom folijarnom prihranom. odakle ta "moda" nemam pojma, ali sam ožvalavio pričajući da folijarna prihrana kukuruza u fazi 3-4 lista nema skoro nikakvog efekta.
ne vredi!
neki se spremaju za po dve folijarne prihrane pšenice sa redukovanjem "obične" prihrane...
opasno je to uzelo maha..

Objavio tarana

Tarana, verujem da si strucno lice i da ti ovi postupci nisu jasni, ali hajde da malo ovako da razmisljamo : najcesca preporuka za prihranom psenice je cca 100-150 kg Uree/ha sto je finasijski oko 3600din-5400din+200 din sto je potrebno za samo rasturanje sve lepo izadje 3800 - 5600din. E, sad neki koji rade za ozbiljne firme, ili barem mi mislimo da su ozbiljne, jer im slepo verujemo da su njihove firme vrhunske u Evropu kazu kupujte NASE (npr pomenuti Evrofertil) djubrivo cije azotne formilacije sa 30% N kosta ''samo''2600 din za dzak, ALI vam nudimo i folijarna djubriva koja ce vas kostati samo 1000 din /ha pa puta 2=2000din+prskanje za gorivo 2x300din=600din. Dakle razlika izmedju 5600din i 2600 je ogromnih 3000din/ha!!! Onda se postavlja pitanje zasto im ne bi verovao da je to nesto sto ima smisla kada mi pokazuju slike sa ogldenih polja gde su raazlike vise nego ocigledne, cene su prverljive, a oni sve to lepo pricaju na savetovanjima koje organizuju, izmedju ostalog, strucne sluzbe?

Objavio ivanm

matematika je vrlo prosta stvar.
zna se koliko kilograma azota, fosfora i kalijuma treba za proizvodnju 100kg pšenice.
nikakva magija u vidu folijarne prihrane, pa makar azot ubacivao intravenozno u biljku tu matematiku ne može da poništi. manjak će i dalje biti manjak.

Objavio tarana

Opet kazem TEBI je to jasno. Ali ni meni nije jasno, koji nisam strucnjak u toj sferi, ali prilicno citam i pratim tehnologije, kada ti neko stalno govori i reklamira se preko vaznih medija, ubedjuje te u to da je njegov FOLIJARNI preparat ono glavno, da ga biljka dobija gde joj je i potreban, a a istim tim medijima ga niko ne osporava. Sta bi ti pomislio kada bi bio puki i zasto ne reci neobrazovani paor???

Objavio ivanm

Tarana, prošle godine sam se uverio u dejstvo folijarne prihrane na kukuruzu. Koristio sam Kemiru.
2007. godine smo komšija sa zemljom i ja imali posejanu repu, dakle isti predusev. Posadili smo prošle godine kukuruz, on oko 10. aprila neki KWS a ja posle 20. aprila Genetic. Normalo, komšijin je ranije nikao i bio stalno u boljoj kondiciji. Prilikom prvog špartanja, kada je kukuruz bio sa 4-5 listova, uradio sam i folijarnu prihranu u trake. Nakon 7 do 10 dana moj kukuruz je sustigao komšijin. Dakle, ubrzao je rast. Pretpostavljam da se to kasnije odražava i na rod.

Objavio milijasevicb

ivane, ja nisam poljoprivredne struke, nego čitam kao i ti.
isto kao i ti gledam reklame koje povećavaju volumen kose za 88%.
milija:
u fazi 4-5 listova, na kukuruz ne padne ni 15% te prihrane.nešto od toga što padne na zemlju, biljka uspe da usvoji, ali ne preterano.KAD bi koristio folijarnu prihranu, radio bi to u poslednjem momentu, tj kad kukuruz poraste toliko, da jedva može da se oprska.
to poređenje s komšijom ne pije vodu.oprskaj ove godine njivu, ali ostavi 4 brazde neoprskane kao kontrolu, pa uporedi s onim oprskanim.
drugo, koliko košta ta kemira. koliki su troškovi po jutru?

Objavio tarana

ja jesam strucnjak i bavim se iskljucivo ishranom biljaka ... nemam nista protiv "DODATAKA ISHRANE" ( to nudi Eurofertil) koji se primenjuju putem lista ali ja sve vas pitam ako biljka treba da se hrani iskljucivo preko lista zasto joj onda KOREN NIJE NA VRHOVIMA LISTOVIMA ???
Dakle biljka se PRVENSTVENO HRANI PUTEM KORENA TJ PREKO ZEMLJE sve ostalo joj je pomoc koja se nekad isplati nekad ne, nekad uspe a nekad ne - zavisi od jako puno faktora !!!
Pa vi sad vidite - PRIRODA JE PRIRODA I NE MOZE SE ICI PORED NJE !!!

Objavio -menora-

MOlba za MENORA-u, molim Vas da se javite na 064/8814407, zainteresovan sam, posto se bavite ishranom bilja da uspostavim kontakt radi konsultacija i razmene misljenja i iskustva.
Bogdan Garalejic, Institut TAMIS.

Objavio bogdang

Molio bih člana menora, budući da je stručnjak za ishranu biljaka, za pojašnjenje.
Naime, mene interesuje, u vezi kukuruza, da li je bolje celokupnu prihranu sa azotnim đubrivima baciti pre setve, ili je bolje vršiti prihranu prilikom kultivacije? Ili je možda potrebna kombinacija i jednog i drugog?
Hvala.

Objavio milijasevicb

Oprostite nisam menora ali imam pitanje za Vas (milijasevicb) : Da li pre predsetvene primene azotnih djubriva radite N min na sve tri dubine ili idete "odokativno" sa kolicinama azotnih hraniva? Od toga ce zavisiti sta i kako planirati za prihranu. Nije preporucljivo ici sa svim kolicinama azota odjednom. Ono sto ja nisam nasao u nasoj literaturi je: kolika je kolicina azota neophodna u zemljistu u fazi 6 listova kukuruza kako bi se donela odluka da li i sa koliko azota uraditi prihranu? Napomena: preporuka kolicine azota iy analize zemljista nema neki znacaj za predstojecu vegetaciju.
Bogdan Garalejic.

Objavio bogdang

Nisam radio N min analize.
Dakle, zadnjih tri godine sam išao bukvalno "odokativno" i to prilikom druge kultivacije, dakle kada je kukuruz u fazi 8-9 listova.

Objavio milijasevicb