Jagode

Interesuje me uzgoj jagoda u plasteniku

farma miletic odnosno porodica ima sajt gde je objasnjen uzgoj jagoda, a i oni su adresa gde se mogu dobiti pocetne infrmacije o uzgoju jagoda, ja imam biznis plan uradjen na tu temu pa kada se vidimo mogu da ti ga dam, interesantan je troskovnik.

Objavio aleksandard

Interesuju me početna ulaganja i isplativost vertikalnog uzgoja jagoda za jesen. Biljana

Objavio Biljana

isto kao i za lesnik, treba uraditi poslovni plan za vertikalni uzgoj jagoda, medjutim sustina je sta mozete sami tu da uradite a sta morate da kupite, najbolje bi bilo da se javite pa da vam pomognemo u vasoj odluci kojim cete se poslom baviti jer su pitanja koja postavljate dosta kompleksna. za pravi odgovor sustina je u vama a to ne moze bez direktnog kontakta. 063521815, javite se

Objavio aleksandard

Ako mislite da sadite jagodu u ovoj godini najbolje bi bilo da to uradite krajem jula - početkom avgusta kako bi narednog proleća imali maksimalnu rodnost.Ako zakasnite sa sadnjom umanjićeta i rodnost u prvoj godini.Već sada treba da krenete sa pripremom parcele i ugovorite nabavku kvalitetnog sadnog materijala kako bi na vreme obavili sadnju.

Objavio lazark

Vertikalni uzgoj jagode je najintezivniji način gajenja ove voćne vrste i kao takav je veoma interesantan jer se sa male površine dobijaju dobri prinosi i to u vreme kad jagoda ima najveću cenu na tržištu.
Ako se odlučite za ovaj način proizvodnje jagode ,treba da znate da su ulaganja dosta visoka ( za plastenik 6 * 24 m oko 6000 € ), a tehnologija gajenja nedovoljno dokazana u praksi.Najveći problem kod ovog načina gajenja jagode je slaba osvetljenost donjih spratova kao i neravnomerno zalivanje i ishrana biljaka, što negativno utiče na prinos i kvalitet plodova jagode.
Mislim da svi oni koji žele da se bave vertikalnim uzgojem jagode u zatvorenom prostoru ne treba da traže opravdanost proizvodnje u pravljenju biznis plana (on će uvek opravdati ovaj način gajenja jagode ) već da se konsultuju sa onima koji su se bavili ili se još uvek bave gajenjem jagode na ovaj način.
Ovaj vid proizvodnje se nije mnogo dokazao u praksi i najveću korist od svega imaju proizvođači opreme koji su istovremeno i najveći zagovornici vertikalnog uzgoja jagode.

Objavio lazark

ne bih da zatezem ali proizvodnju jagoda u izdignutom horizontalnom uzgoju , kao i u vertikalnom uzgoju video sam u usa kao i nedavno u holandiji, i prikazana je kao isplativ biznis, kroz razgovor sa ljudima koji vode supermarkete i nabavku voca i povrca za njih isto se dalo zakljuciti. sa druge strane istina je da ko je prvi usao u taj posao postao je i snabdevac osnovnim materijalom. naravno da onaj ko je prvi usao iskoristio je to da ostvari dodatni prihod kroz prodaju zivica, i opreme i sl., pa na svemu se zaradjuje. u usa prodaju jagode ali i sok u kafanici na farmi, i majice i opremu i svasta jos, isto je bilo i u holandiji. kada su jagode u pitanju. bavljenje biznisom u poljoprivredi nije samo otici u zadrugu uzeti seme djubrivo pesticide i udri ori sej i na kraju kako ti bude. greska je misliti da biznis plan svaki pokaze isplativost ulaganja. on se upravo radi da bi pokazao isplativost, osim u slucajevima kada se namesta za banku da bi se dobio kredit. mislim da ste kolega veoma olako i povrsno shvatili potrebu za biznis planom koji je osnova strategije svake ekonomije.
sto se tice tehnologije gajenja slazem se da je osnovna greska koja je napravljena je gustina odnosno razmaci vertikalnih stubova kada je i doslo do problema prevelikom gustinom.
inace o jagodama se krenulo od pitanja biljane o isplativosti gajenja, pri tome je slicnu stvar mozda niste procitali postavila i za lesnike, kada to u vidu imate onda sa savetom krecete i radite ga drugacije u odnosu na klasiku jer vidite da pred sobom imate nekoga ko se trazi negde u poljoprivredi a ne radi je ili radi a napravio bi zaokret u svojoj strukturi proizvodnje. savet tada po mom misljenju ide malo drugacije.

Objavio aleksandard

Naravno da praksa iz razvijenih voćarskih zemalja treba da nam bude smernica u razvoju voćarstva kod nas,ali apsurdno je porediti i govoriti o isplativosti vertikalnog gajenja jagode kod nas i u Holandiji ili u Americi.Marketing i plasman plodova jagode je posebna priča.
Što se gajenja lešnika tiče situacija je slična kao i kod vertikalnog gajenja jagode.Poljoprivredne emisije koje imaju uglavnom marketinški karakter često daju nepotpune, a ponekad i netačne informacije o gajenju leske (slična priča je bila sa činčilama, puževima...).Kao i jagoda i lešnik je veoma interesantna voćna vrsta,ali onii koji se odluče da gaje lešnik treba da znaju neke osnovne informacije o njemu :
1.bolje uspeva na karbonatnim zemljištima sa sadržajem kreča oko 5% (kisela zemljišta daju slabije prinose i kvalitet )
2.treba obratiti pažnju na razmak sadnje – zavisi od toga da li je kalemljen ili je u pitanju izdanak
3.samobesplodan je – da bi se obezbedila dobra oplodnja potrebno je uz jednu ili dve osnovne sorte posaditi i najmanje 3-4 sorte oprašivača (ne bilo koje )
4.rezidba lešnika je obavezna i veoma specifična (treba da je radi stručno lice )
5.da bi se obezbedila dobra zaštita zasada najčešće je potrebno 7 – 8 tretmana godišnje (a ne 2-3 ) i to u tačno određeno vreme i sa dobro odabranim preparatima
6.lešnik dostiže punu rodnost između 8. i 10. godine (zavisi da li je izdanak ili kalem i od mera nege )
7.prinos po stablu u punoj rodnosti je oko 3 kg (izuzetno do 5 kg) oljuštenog ploda
8.prodajna cena lešnika na veliko jesenas je bila oko 450 din/kg (a ne 900)

PS Za Biljanu i sve one koji se nisu bavili profesionalnim gajenjem voća ili žele da gaje i neke druge a manje zastupljene voćne vrste, nije pravi savet ako im samo prikažemo mogući ekonomski efekat proizvodnje već ih u isto vreme treba upozoriti na sve moguće rizike i probleme u toku proizvodnje i plasmana.

Objavio lazark

pitanje sa pocetka ove price se odnosilo na pocetna ulaganja i isplativost gajenja jagode. dati savet treba da obrati paznju na sve proizvodne i ekonomske parametre koji prate ovu proizvodnju. gazdinstvo sa svojim resursima i eventualno potencijalima treba da kvalitetno odgovori na potrebne uslove proizvodnje sa zadovoljavajucim finansijskim rezultatom. to je pitanje nesto sire price sa onim koji postavlja pitanje i trazi savet. nekako u sledu dogadjanja valjda se prvo snima gazdinstvo, ko su , sta rade, postoji li neka tradicija i znanje u gajenju, infrastruktura potrebna za gajenje voca i sl., imaju li fizickih mogucnosti da se posvete tome, imaju li mehanizaciju, skladisni prostor ili prostor za manipulaciju robom koju proizvedu, imaju li ideju o trzistu odnosno gde bi mogli da prodaju to sto proizvedu i sl. tek kada se to vidi i ako je odgovor u pitalicama da, onda se ide na razradu ulaganja i potrebne tehnologije kojom se predupredjuju moguce greske i projektuje se zarada. to je nekako logicno jer svaki posao ako se postavi naglavacke bez obzira koliko je kod drugih isplativ moze da propadne ako nije dobro osmisljen i postavljen.
ako pogledate izvestaje stipsa mozete se obavestiti o cenama voca u prosle tri godine. u svojoj kalkulaciji mozete prodati svoj lesnik nakupcu po 450 din pa ce ga on odneti do novog sada ili beograda da ga proda po 600 din/kg(pricam o oljustenom lesniku)

Objavio aleksandard